Nema tog čoveka koji ne želi da bude zdrav i mlad, da doživi duboku starost i da u starosti ostane fizički i mentalno svež, da ne trpi bol. Još je u drevnim vremenima lekarima bilo sasvim jasno da dužina života ne zavisi isključivo od genetske predodređenosti i od sudbine, već i da sam način života znatno doprinosi očuvanju zdravlja. A što se tiče načina života – od presudnog značaja je ishrana ljudi.
Zato čovek od pamtiveka nastoji da njegova ishrana bude što je moguće više bazirana na prirodnoj hrani. Na hrani koja može zadovoljiti sve potrebe ljudskog organizma za njegovo normalno funkcionisanje i koja istovremeno neće ni na koji način škoditi zdravlju.
Tako su vekovima nastajali raznorazni dijetni režimi čiji je osnovni zadatak bio očuvanje zdravlja i produženje života. Ali su mnogi koji su se bavili proučavanjem pravilne ishrane išli u krajnjost, pa su tvrdili da samo jedna određena vrsta dijete, a u skladu sa njom i sam način života, predstavljaju put ka dugovečnosti. A svaki drugi režim ishrane koji nije bio nalik njihovom odmah su proglašavali štetnim i nezdravim.
Tako se rodilo i vegetarijanstvo – način ishrane koji dozvoljava unošenje u organizam isključivo biljnih belančevina, dok se meso u bilo kojem obliku smatra štetnim i zabranjuje. Još u davnim vremenima bilo je mnogo pobornika vegetarijanske ishrane, a tako je i danas. A o tome koliko je vegetarijanstvo ustvari dobro ili loše, odvajkada su seu stručnim krugovima vodile, i danas se vode, oštre diskusije.
Međutim, mnogobrojne naučne studije, brojna iscrpna istraživanja, nedvosmisleno su dokazala da vegetarijanska ishrana može dovesti do raznih opasnih poremećaja i da ozbiljno ugrozi naše zdravlje. Prema tim istraživanjima, belančevine se u organizmu pravilno razgrađuju jedino onda kada ima dovoljno potrebnih sirovina unešenih spolja, tj. putem ishrane.
Šta su belančevine?
Belačevine se sastoje od raznih aminokiselina. Hrana koja dospeva u naše organe za varenje obavezno mora da sadrži 8 od njih: izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Jedino ako organizma snabdemo svim tim aminokiselinam, on će biti u stanju da pravilno stvara neophodne zalihe belančevina. Naučnici su dalje zaključili da najmanje jedna trećina belančevina koje putem hrane unesemo u organizam mora da bude životinjskog porekla.
Dakle, pravilna ishrana mora da podrazumeva i unos dovoljno belančevina. Sadržaj belančevina u ishrani bitno utiče kako na fizičke sopsobnosti čoveka i njegovo fizičko zdravlje, tako i na njegovo stanje uma. A svaki nedostatak može da izazove teške posledice po zdravlje.
Saveti za unos dovoljno belančevina
Samo jedna čaša kravljeg mleka dnevno obezbeđuje jednu trećinu visoko kvalitetnih belančevina. Ako je pijemo svakodnevno, uspešno ćemo izbeći svaki oblik poremećaja u ishrani.
Jaja su odličan izvor belančevina i masti i zato su neophodna u pravilnoj ishrani. Potrošnja samo jednog ili dva jajeta sedmično, u bilo kom obliku, sigurna je osnova za zdravu ishranu.
U povrću ima belančevina, ali te belančevine uglavnom ne sadrže bar neku od gore pomenutih 8 aminokiselina. Kvalitetnim belančevinama je bogato mahunasto povrće, a više od jedne trećine svih belančevina možemo obezbediti i konzumiranjem soje.
Međutim, ono što moramo imati na umu, jeste činjenica da se belančevine mogu izgrađivati na različite načine. Ljudski organizam razlaže belančevine unete hranom tako što ih deli na osnovne sastavne delove, odnosno na već pomenute aminokiseline. Zatim iz njih selektivno skladišti zalihe onih belančevina koje su mu neophodne.
Koliko je važno meso?
Zato materijal koji služi za izgradnju belančevina mora da se nalazi u organizmu u svim oblicima, a to možemo obezbediti jedino ako jedemo i meso, jer u mesu ima svih potrebnih aminokiselina. U kojoj količini? Dovoljno će biti da 3 do 4 puta nedeljno pojedemo porciju koja sadrži 50 do 100 gr kvalitetnog mesa.
Neka vam uvek bude na pameti da kuvanjem u velikoj meri preuzimate odgovornost za svoje zdravlje. Jela koja pripremamo treba da sadrže što raznovrsnije namirnice. Treba jesti sve vrste voća i povrća, to je najbolji način da organizmu obezbedimo dovoljnu količinu vitamina i minerala, ali su njemu, opet ponavljamo, potrebne i belančevine. A najbolji izvor belančevina su namirnice životinjskog porekla, pre svega meso i jaja, ali i mleko i mlečni proizvodi.
