loading...

Pšenične mekinje – lekovitost i recept

Pšenične mekinje – lekovitost i recept 5.00/5 (100.00%) 2 votes

Pšenica se uzgaja širom sveta, najvažnija je zrnasta biljka koja se koristi kako u ljudskoj tako i u životinjskoj ishrani. Druga je po stopi proizvodnje, odmah posle kukuruza, na trećem mestu je pirinač.

Pomoću pšenice se dobija brašno kojim pravimo hleb, kolače, razne rezance i testenine.
Pšenica se stalno upotrebljava za pravljenje piva, alkohola, votke i biogoriva.
Mekinja je ljuska žita koja se pri izradi brašna odvaja.

Pokošena pšenica se naziva slama i ona ima višestruku ulogu kao što je hrana za stoku ili prostirka na kojoj one leže u štalama, koristi se za izgradnju krovova i bala slama.

Pšenične mekinje - lekovitost i recept

Dolazi nam iz jugozapadne Azije. Gajenje pšenice potiče još iz neolita, a pre 5000 godina se nalazila u Etiopiji, Indiji, Irksoj, Španiji. U Srbiji pšenica se gaji na 500 ili 550 hiljada hektara. U pšeničnom zrnu ima dosta proteina, glijadina i glutenina, pa je pšenični hleb zdrav za ishranu.

Njegov hemijski sastav čine razne aminokiseline, skrob, šećer, celuloza, masti, vitamini i mineralne materije.
Zrno pšenice sadrži mnogo vitamina i minerala, vitamina B, beta karotina, kalcijuma, magnezijuma,fosfora,gvožđa.
Mast se zadržava u klici a mineralni sastojci u omotaču zrna.

Razne uloge pšenice

Pšeinca obeležava važne životne trenutke, koristi se u raznim verskim službama verskim obredima, venčanjima ,slavama, Božić itd.
Dok su Srbi živeli u paganstvu, mnogo obreda se izvršavalo uz pšenicu. Simbolizovala je smrt i vaskrsenje, zrno koje se baci na zemlju ono proklija i raspadne se ali iz njega se izrodi klas koji rađa mnogo više zrnaca.
Pšenični skrob se posipa po osipu kože i pomaže protiv njene upale.

Kada je u obliku klice leči telesne i duševne smetnje, poremećaj raspoloženja, nerava, kožnih bolesti, rada srca i krvotoka, želuca.

Energetsku potrebu organizma obezbeđuje kada se skuvana pšenica pomeša sa medom i orasima, ili lešnicima i bademima, jabukama, šargarepom, svežim voćem i povrćem.

Hleb je namirnica koju koristimo svaki dan uz obrok.

Razvoj pšenice                                              

U Staroj Grčkoj pre 2000 godina su postojale pekare gde su se pekle razne vrste hleba i peciva. Najbolji Grčki hleb je samidamita, sa dodatkom sira, povrća i voća.

Tokom dugog niza godina hleb nije promenio svoj izgled ni miris a ni ukus.
Stari Vavilon je pekao pogače pre nego što se pojavio današnji hleb. Uglavnom su bile narasle i reš pečene.

U Meksiku se hleb pojavio kada je jedan od osvajača poslao u Englesku vreću kukuruza kako bi podelio sirotinji kojeg su posadili oko zamkova, od tada je postao stalni izvor hrane.

Stari Rimljani su imali mašine za pravljenje testa, peklo se devet vrsta hleba.
Stari Sloveni su goste dočekivali sa solju i hlebom kao što se zadržalo i do danas.

Pšenične mekinje – lekovita svojstva

Pšenične mekinje su dobre za ubrzavanje rada debelog creva i omogućavaju mu bolje pražnjenje. Zato se često preporučuje osobama sa zatvorom i slabim metabolizmom.

Uspešne su u sprečavanju kancera. Kada se ovas i pšenica obrade nastaju mekinje koje su pune hranljivih materija i sadrže razne nutritijate. Mekinje su jako korisne za rad naših creva pa je samim tim dobra i za mršavljenje.

Kada bi pojeli 100 grama mekinja uneli bi samo 200 kalorija u naš organizam, one bi pokrenule lenja creva, i uredile stolicu na dnevnoj bazi.

Pune su uglenih hidrata i protenia, masti. Mekinje su prirodni laksativi.Toliko su uspešne protiv zatvora jer sadrže 6 grama vlakana po šolji, koji su dijetetski.

Po svojoj prirodi su nerastvorljiva vlakna i ne upijaju vodu tokom varenja pa ostaju nesvarena, time pomažući da stolica lakše krene kroz digestivni trakt.

U sebi sadrže bakar, gvožđe, cink, selen, magnezijum i fosfor. Poseduju i folnu kiselinu koja pokriva našu potrebu za 30 %.

Vitamine koje čuva su B1, E, B2, B3, B6., B8

Sav taj izvor vlakana su uspešan borilac sa karcinomom dojke, hemoroida, oboljenja žućne kese, visokog holesterola, visokog krvnog prtiska, i tipa B dijabetesa.

Pšenične mekinje imaju slatkast ukus, postepeno se trebaju dodavati ishrani, jer ako se unose u velikoj količin mogu dovesti do dijareje,a kada se dodaju u nju kolači palačinke, ili keks poboljsavamo nutrtitivnu vrednost.

Mekinje se koriste i u prahu, dodaju se nekim namirnicama koje nemaju nutritijate.

Pšenične mekinje treba čuvati drugačije od obično brašna , lako su kvarljive pa je najblje da se čuvaju u frižideru ili vakumsko zatvorenoj posudi na umerenoj temperaturi. Ako postanu gorke onda su počele da se kvare pa ih je tada najbolje baciti.

Priprema

Šolju jogurta, ili supe dodajte 3 kašike pšeničnih mekinja i neka odstoje 15 minuta, može se i zagrejati šolja mleka do faze ključanja pa u nju dodati mekinje, pšenične mekinje se mogu kombinovati sa drugim žitaricama ili semenkama.

Uvek možete prilagoditi svoj ukus tako što ćete dodavati voće med, čime biste dobili dosta energije.

Sponzorisani tekstovi:

loading...
loading...

Još zanimljivih recepata: